петак, 08. април 2011.

Ono je To čime i jesmo


 Imali smo Nemanjiće i crkvu Samodrežu
U časovima ispaštanja Majku Jevrosimu
Čelovođu Svetog Savu ali ne i jednog Višnjića
Danila Pećkoga i besamrtnog vladiku Rada
Karađorđa i kuma Miloša u Pokajnici
Krst časni venac kojim se poznaju vesnici.

Bolujemo Kosovsku bitku pod znakom Čegra
Vazalske odnose prosijala je Ćele kula
Volju i Energiju uznosili su mladi otkosi
Nevoljnici bejahu oni uzaludni prkosi
Nadmenost u nerazumlju i izopačenosti
Pomagala je neprirodnom razvoju u tami.

Ali često smo stajali i na svojim nogama
Uprkos rajetinskoj svesti koja se rugala
Poneko je razumeo promenu kao Duh muzike
Slovo ljubavi nije predosećalo i krike
Solunski front i vojvode pred vojskama
Bejahu melem ali i neizlečiva rana!

Tragali smo za istinom i u opasnostima
Stremeći prema nedokučivom u tavnim oborima
Uz pretrpljene strahote mučno se izbavljali
Samo oni Izabrani nisu i obraze kaljali
Kao čedne nam gospe Jelena Milica Nadežda
I u nebeskoj vatri koja junake uspravlja!

Miloš i Lazar ostaše na poprištu i ikonama
Boj na Mišaru ali i Mojkovac Badnjega dana
Stevan Visoki i Resava sa svojim sokolima
Tajanstveno urezani u freskama savestima
Toplički Gvozdeni puk i isturene im grudi
Što vrhovni smisao u ljudskom srcu budi!

Demokratija je sloboda ako i misliš drukčije
Ovde je danas raj samo za podanike vlasti
Za sve koji uzorno nose jaram velike sile
Koja im tapše zbog lepog ponašanja i časti
A budućnost dece koja se rađaju baš gola
U zamračenom snu priziva istina neprebola!

Tragična nakaznost sadašnje srpske kulture
U ogledalima mondijalističkog skidanja maske
Nadsvesni duh ne poznaje takove zagonetke
Ako ne ljubiš sebe kako možeš voleti druge
Ludilo za podanošću svojstvo je slabih
Vera u besmrtnost povesnica je mrtvih!

Koja je to muka velja i pošast svakako
Biti bez dostojanstva i hodati apstraktno
Čime se i bolest predvodnika u narod seli
Nameće glad i bedu kojima opusteše predeli
Pusta su sela i polja u kojima kurjak zavija
U medijima srpskim živi se od lakrdija!

Oni koji su izmaštali komunističke skečeve
Evo u prvim redovima demokratske avangarde
Pokoravajući se i imitirajući uvele snove
Jadikujući ali ne skidajući šarene bedževe
Kojima se u unutrašnjim prazninama zaklinju
Kako bi opstali na sceni zalepljeni za nju!

Pa zašto se tako negdašnji plamen i ugasi
Pravo na slobodan izbor i izvorne bukvare
Ono čime se prošlost ponekad i ukrasi
Kada su vođi skidali sa naroda samare
Mora se shvatiti da je nužnost nesavladiva
Ali ako je nasilnost i ona ponornica biva!

Hilandar da leči duše i Plava grobnica
Vuk i Branko i Dositej i Jordanska golubica
Molitve i u nerazumlju čim smo slobodni
Nikolaj i Justin a u Besmislu se kolo vodi
Ako se tvorac i našao u onome što je tvorio
Um je ljudski imao moć kako bi ograde oborio!

Ima i Dušan u njega da se zaklinjemo
Heroji mnogi i izdajnici da ih ne kunemo
Dobro i Zlo zajedno uz Sokratovog Demona
Ne može jedno bez drugoga i u osvitu sna
U tajnoj povezanosti nas i noći i dana
U čemu isijava život nemoguć bez sunca!

Kako izgubiti dušu i ono čime smo opstajali
Zasijavajući se često u drami opstanka
Srećne časove blagosiljajući i u tmuši
Jer lepote naravno nema bez neobičnosti
Sudbina božanskog duha ropstvo ne prima
U stradalnoj viziji sila ljubavi jezik ima!

6. april 2011.

Нема коментара: