Роман
Человођа (Је ли постојао Празан гроб?) носи
поднаслов Дух Приповести, и у улози Духа
Откривења, покушао је да у овом роману препозна, осети и открије лик и дело
Онога који је могао да буде или је и био Человођа.
Дечак
сведочи о првом сусрету православног свештеника и шпанског борца, комесара политичке школе у Шпанском рату,
проглашеног за троцкисту јер је помињао Стаљинове логоре. У роману, свако хоће на
свој начин да искаже и обележи своју идеју и линију успона, како би требало да
се помогне човеку и његовом мукотрпном животу на кори земаљској у препознавању
и осећању искре бесамртне (која је у
ствари божија енергија), да би се могло и срећније живети и да би људско биће
имало рашта да се роди.
Почео
је Други светски рат и на југу Србије Шпанац организује прве партизанске
јединице. Показаће се да га је Врховни штаб, на челу са Јосипом Брозом,
прогласио троцкистом око кога се
окупљају борци који су били у Шпанском грађанском рату. У наредби коју Врховни
штаб шаље окружном секретару партије у Нишу пише да се троцкисти ликвидирају,
један по један. Због тога што је омиљен у народу, Шпанца морају да издвоје и
пошаљу у други крај Србије и да тако нестане. У исто време, дечаков учитељ,
који је обузет религијским осећањем, хоће да у личности српског владике открије
и покаже и зло и добро које се дешава у народу док траје револуционарна борба.
Дечак у улози Духа Приповести још у
раним годинама присуствује сусрету Шпанца и свештеника, који ће потом бити
један од најчувенијих религијских просветитеља у српском народу. И Дух Приповести као дечак и његов учитељ,
а потом Професор, свако на свој начин, желе и покушавају да кажу где је истина
и ко је у праву, шта је оно чиме и у чему опстојава српски народ, не само у
Другом светском рату и револуцији, него – како би рекао владика – одувек.
У
дијалозима, као и у одређеним ситуацијама, нарочити је проблем, а што се не
помиње јавно: оно што се десило на Голготи и да ли је заиста мртви Назарећанин
узлетео у пренебеско плаветнило. Тамо, где је створена божија енергија. И, ко
има срећу да га у неком тренутку бар дотакну ти зраци или лутајући таласи –
може да се осети и срећним и да заволи живот.
Тенденциозно
се не помиње једна од најзначајнијих библијских као непрепознатљивих
обележености судбине човека на Земљи. Ово: на Голготи, уз Христоса су два
разбојника, а не један. Једног разбојника Христос води са собом у рај, а Јован
Златоусти објашњава то мноштву народа: како је Христос рекао, то нисам учинио
ја, него отац мој. Први разбојник је револуционар, осуђен као борац против
римске власти. Други је убица. Револуционар је оно што ће у историји народа
бити и млади Бонапарта и Карађорђе и више таквих личности у свим народима, све
до Чеа Геваре. Шпанац у Человођи
један је од симбола таквих ликова.
Сам
крај романа можда даје и неку врсту одговора на питање које поставља Дух Приповести, то јест ђак своме
учитељу: да ли је и Професор, у улози владике, бар повремено, посумњао у идеју –
или и сан или само визију – о Празном
гробу? Можда је одговор Професоров само то: лежећи на кревету, на Новом
брегу, у соби у којој се родио дечак, уместо одговора на питање – ћути,
загледан у Белог анђела на зиду.
И још ово: како је и зашто Јосип Броз, пратећи Стаљинов метод, убијао српске троцкисте за време рата и револуције?
И још ово: како је и зашто Јосип Броз, пратећи Стаљинов метод, убијао српске троцкисте за време рата и револуције?
Издање „Драслар
Партнер“, 2017.