Biografija




Радослав Раде Војводић објавио је књиге:

Поезија: Балканске симфоније („Нолит“, Београд, 1960), Одисеј из Србије (Елегије Вожда Карађорђа) – књига одбијена у Просвети 1962, а штампана у Багдали пролећа 1963. и одмах повучена из продаје као националистичка. Револуција („Обод“, Цетиње, 1963), Пред собом на коленима („Ревија“, Београд, 1967), Унутрашње светлости (два издања; „Аугуст Цесарец“, Загреб, 1976. и „Слобода“, Београд), Двојник из Кнез Михаилове улице („Просвета“, Београд, 1979), Драги демон (СКЗ, Београд, 1985), Лутају душе Крагујевца (поема – Велики школски час) (1990), Ђаволски таласи (СКЗ, Београд, 1985), Демон у шетњи („Просвета“, Београд, 1988), Јеванђеље по демону (СКЗ, Београд, 1991), Светлост неовдашња („Просвета“, Београд, 1998), Моји мртви другови („Чигоја штампа“, Београд, 2006), Лепо је бити жив (СКЗ, Београд, 2011).

Избор из песништва: Књига о сенци (избор и предговор Предраг Драгић Кијук; СКЗ, 1997), Јесам (избор и предговор Огњен Лакићевић; Завод за издавање уџбеника, Београд,  2000).

Романи: Љубавници и гавранови („Веселин Маслеша“, Сарајево, 1965), Кнез Таме (после политичких напада – књига као непријатељска повучена из продаје и уништена; „Слово љубве“, Београд, 1971), Споменик („Народна књига“, Београд, 1980), Јавни заводник („Ново дело“, Београд, 1985), Бели лабуд љубљаше демона („Дечија књига“, Горњи Милановац, 1991), Збогом стазе варке („Научна књига“, Београд, 1992), Кјеркегор у кочијама („Просвета“, Београд, 1996), Тавнина („M-C Film Group, Београд, 2000), Ђурђевдан („Просвета“, Београд, 2003), Разбојник („Чигоја штампа“ и „Социјална мисао“, Београд, 2008), Ђедо („Interpress, Београд, 2013). Роман Кјеркегор у кочијама преведен је на чешки језик.

Повести: У недељу Дунав тече (о Бори Станковићу, Његошу и Растку Петровићу, уз Саву Шумановића; „Књижевне новине“, Београд, 1990).

Антологије: Српско љубавно песништво (три издања; прво издање „Привредна штампа“, Београд, 1982), Боемија као слобода (два издања; прво издање „Слобода“, Београд, 1983).

Есеји: Похвала духу ругајућем („Минерва“, Суботица, 1987), Судбина уметника (у дијалогу са Ивом Андрићем), три издања (прво издање „Слово љубве“, Београд, 1975), Обасјања Чудотворне Иконе („Рад“, Београд, 1993), Заратустра херој подземља („Светови“, Нови Сад, 1999), Христова мисија („Народна књига“, Београд, 1994), Васељенска свест и уметност („Службени гласник“, Београд, 2010), Душа и смрт („Просвета“, 2013).

За књиге добијао више књижевних награда (»Ђорђе Јовановић«, »Ђура Јакшић«, »Раде Драинац«, »Круна деспота Стефана Лазаревића«, итд). Повеља »Карађорђе« за целокупан песнички опус. За животно дело, Повеља Удружења књижевника Србије и Сретењска повеља. Године 2013, »Златни беочуг« за трајни допринос култури Београда.


Слово љубави Рада Војводића, књига Милоша Јевтића – разговори.